U selima niko neće kuće ni za džabe


Bagatela je nedovoljno jak izraz za cene zemljišta u Srbiji, osim ako se ono ne nalazi u blizini većeg grada, turističkog centra ili važnije saobraćajnice. Zemlja i seoska domaćinstva nikad nisu bili jeftiniji, ali nema ko da ih kupi. U planinskim oblastima imanja neće da uzmu čak ni naslednici, za džabe. Najteža je situacija na poslovično siromašnom jugu, odakle stanovništvo beži glavom bez obzira, bilo da je reč o brdima Toplice ili o Staroj planini.

Ironijom sudbine, najčešće se živopisne fotografije tih krajeva koriste u propagandnim materijalima koji reklamiraju srpske prirodne lepote. Međutim, zainteresovanih za život u lepim ali zabačenim pejzažima veoma je malo. Zato se dobrom trgovinom u stroplaninskom kraju smatra nedavna prodaja nove dvospratne kuće sa kupatilom, strujom i vodom u selu Oreovica za celih 2.500 evra!

U prigradskim selima oko Pirota kuće stare samo tridesetak godina, mogu se pazariti za sumu od tri do sedam hiljada evra. Cene njiva su još mizernije, pa se u pirotskoj kotlini ar zemlje prodaje za od jednog do dva evra. Srećnicima se smatraju vlasnici poseda na trasi Koridora 10 koji su dobijali, prema procenama Poreske uprave, čak od tri do 4,8 evra.

U agenciji "Pešić i sin" navode da u Aleksincu njive drže cenu od pet do 30 evra po aru, ali da se u okolnim selima kompletno domaćinstvo s nekoliko hektara obradive zemlje zajedno sa šumom prodaje za od 4.000 do 8.000 evra.

Ni u srcu Šumadije, okolini Kragujevca, uprkos niskim cenama, nema većeg interesovanja za seoska domaćinstva iako su samo 10-15 kilometara udaljena od grada. Solidna kuća sa okućnicom i pomoćnim zgradama može se kupiti i za 10.000 evra, dok se ar njive nudi po ceni od 10 do 20 evra.

Cene su neuporedivo više u Braničevskom okrugu, gde je najjeftinije poljoprivredno zemljište na području opštine Kučevo, gde ar košta 20 evra. Prosečna seoska kuća sa okućnicom tu se prodaje po ceni od 10.000 do 20.000 evra, u zavisnosti od stanja u kojem se nalaze.

Međutim, u skoro napuštenim selima u opštini Žagubica i Kučevo, može se kupiti celo imanje za samo 5.000 evra. Cene obradivog zemljišta u okolini Niša odavno tapkaju u mestu, pa se ar njive, u zavisnosti od lokacije, može kupiti za od pet do 37 evra. U pojedinim niškim selima kompletno domaćinstvo košta oko desetak hiljada evra. Hektar zemlje u opštini Negotin prodaje se po ceni od 500 do 6.000. Najjeftinije su oranice u brdsko-planinskom delu opštine koje se mogu pazariti i za sumu manju od 500 evra.

Na krajnjem severu zemlje situacija je na prvi pogled drastično drugačija, jer za hektar solidnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini treba izdvojiti oko 5.000 evra. Ta suma može biti i dvostruko veća ukoliko je zemljište kvalitetno i blizu saobraćajnice.

"Kuća starije gradnje u nekom od sela u Banatu i Bačkoj može da se kupi i za manje od 10.000 evra", kaže Sofija Stražmešterov, iz bečejske agencije za promet nekretina.

Vojvođanski agenti za nekretnine kažu da u poslednje vreme raste interesovanje za kupovinu malih seoskih domaćinstava, ali ne da bi se koristila kao vikendice.

Sve češće se iz grada na selo, iz koga su pre nekoliko decenija pobegli, vraćaju penzioneri jer je im život tu mnogo jeftiniji. Međutim, novopečeni seljani, čak i kad su mlađi veoma retko kupuju obradivu zemlju da bi se ozbiljnije bavili poljoprivredom.

"Stanje na tržištu je daleko lošije nego pre godinu ili dve. Ljudi više nemaju mogućnosti da se dodatno zadužuju kod banaka. Moguće je kupiti manju, seosku vikendicu za 15.000 evra", kaže Dragan Zrnjević.

"Hektar pravog poljoprivrednog zemljišta, na solidnoj poziciji u ataru, solidnog kvaliteta, košta oko 5.000 evra", kaže Goran Puača, poljoprivrednik iz Futoga.

Poljoprivredno zemljište u Čeneju, po rečima Stevana Letića, zemljoradnika iz ovog mesta, gotovo je duplo skuplje od onog u Futogu. Jutro (0,57 hektara) se prodaje po ceni od 6.000 do 7.000 evra. "U Sremu, na obroncima Fruške gore okrenutim Dunavu, hektar poljoprivrednog zemljišta, pogodnog za podizanje vinograda ili voćnjaka, kupuje se za oko 3.500 evra po jutru", kaže Milan Šijački, vinogradar i vinar iz Banoštora.

Nekoliko stotina kuća u selima oko Vršca čiji su se vlasnici trajno iselili, prodaje se po ceni od 5.000 do 15.000 evra. "Novoizgrađena prizemna kuća, sa od sedam do deset ari okućnice, košta od 20.000 do 35.000 evra", kaže Božidar Vasilevski, vlasnik vršačke agencije za promet nekretnina "Bole".

Seosko domaćinstvo sa pet hektara zemlje, starijom porodičnom zgradom i okućnicom u bližoj okolini Valjeva može da se kupi, u proseku, za 10.000 evra, kažu u agenciji za promet nekretnina "Bona fides". Agenti kažu da su veoma tražena seoska domaćinstva u blizini grada, sa strujom, vodom, asfaltnim putem, telefonom, a kupci su uglavnom Beograđani. Hektar obradive zemlje u valjevskom kraju prodaje se za 2.000 evra.

U Raškoj oblasti potražnja za zemljištem je mala, jedino je još na ceni građevinsko zemljište u strogom centru Novog Pazara, koga nema dovoljno i koje se za ar plaća, u zavisnosti od lokacije i do 10.000 evra. Kompletno imanje na Pešteru, Goliji i Rogozni, površine i do 10 hektara, sa dobrom šumom, može se kupiti za 10.000 evra, a često i jeftinije. Prodavci su obično naslednici koji nemaju nameru da se vraćaju u ovaj kraj.

Cena poljoprivrednog zemljišta u okolini Požarevca kreće se od 200 do 15.000 evra po hektaru, u zavisnosti od lokacije. Njive se prodaju 30 do 50 evra za jedan ar, dok se one pored magistralnih saobraćajnica prodaju i za 2.000 evra po aru. Među najskupljim je poljoprivredno zemljište u blizini Srebrnog jezera kod Velikog Gradišta, gde se ar prodaje za od 100 do 400 evra.

(Ovaj tekst su objavile Večernje novosti 11. aprila pod naslovom "U selima niko neće kuće ni za džabe")

Kuće se prazne, placevi džabe

U vreme ogromne nezaposlenosti i nerešenih stambenih potreba, jednim udarcem mogu se rešiti oba problema. Seoske kuće nikada nisu bile jeftinije u Srbiji. Najviše se nude u Banatu i centralnoj Srbiji i mogu da se kupe od 400 evra do 2.000 evra, koliko košta skuplja garnitura za dnevnu sobu.

Međutim, uprkos nezaposlenosti i brojnim nerešenim stambenim pitanjima, kupaca ni za tako jeftine kuće nema.

Prema dostupnim podacima u Srbiji ima 50.000 napuštenih seoskih kuća, a oko 150.000 je u fazi napuštanja.

Agenti za promet nekretnina kažu da su cene kuća toliko pale, kao da se radi o rasprodaji. Međutim, ima i više od toga, placevi u okolini Ivanjice nude se- džabe! Ali ne nudi ih država, nego individualni vlasnici, kako bi kraj oživeo.

Za skromnu sumu novca na selu se može kupiti kuća s okućnicom. Kuća u Kikindi nudi se za 7.500 evra ili zameni za auto, druga za 9.500 evra, uz napomenu da cena nije fiksna, što znači da može i jeftinije.

Za adaptiranu kuću u Aradcu kod Zrenjanina s velikim placem i dva dvorišta traži se 13.000 evra. Ima jeftinih kuća i u blizini Novog Sada. Kuća u Čurugu s velikim dvorištem i baštom i 18 ari placa nudi se za 12.000 evra.

Nova kuća s potkrovljem u Mošorinu, 1 kroz 1, svi papiri uredni, prodaje se za 18.000 evra.

Jeftino je i u drugim mestima Srbije. Ar plodne moravske zemlje može se kupiti za 15 evra, dve kuće sa četiri hektara, šumom, pratećim objektima za 18.000, a pola od toga vredi samo šuma.

Za samo 400 evra može da se kupi kuća s okućnicom u selu Golešnica podno Jastrepca. Prema raspoloživim informacijama već je nekoliko prodato, a kupci planiraju da se bave voćarstvom.

A na 20 kilometara od Ivanjice u podnožju planine Čemerno na visoravni Crna bara meštani jednog sela poklanjaju placeve i do tri ara za izgradnju vikendica, kako život na tim lepim predelima ne bi prestao. Oglasi su puni sličnih ponuda.

Najugroženiji slojevi stanovništva kažu da nemaju ni tako male pare za koje bi kupili seosko imanje, jer osim za kuću potrebne su pare i za nabavku mašina i materijala.

Zato bi država najpre trebala da omogući dodeljivanje subvencionisanih kredita i za kupovinu starih objekata (sada su oni u funkciji kupovine samo novoizgrađenih stanova), a kada se ugrožena porodica stambeno smesti, onda da zavrti neku proizvodnju koja bi omogućila da vrati mali kredit za kupovinu seoskog imanja.

Za podsticanje poljoprivredne proizvodnje najavljen je novi zakon do kraja godine. Još samo da se siromašnima pomogne kupovina napuštenih seoskih kuća.

(Ovaj tekst je objavio novosadski Dnevnik 22. avgusta pod naslovom “Kuće se prazne, placevi džabe”)

U Srbiji pred gašenjem 1.200 sela

Đura Stevanović iz republičkog Zavoda za proučavanje sela izjavio je da je 1.200 sela u Srbiji pred gašenjem jer u njima živi po nekoliko starijih stanovnika. Stevanović je na 18. naučnom skupu "Vlasinski susreti" u Vlasotincu izjavio da se između dva popisa broj sela pred gašenjem uvećao za 500. "Najteža je situacija na jugoistoku Srbije, gde u pojedinim selima žive po dva do četiri stanovnika", ocenio je Stevanović, a prenela Beta.

On je dodao da je primetan broj porasta stanovništva u selima koja se nalaze pored većih gradskih centara i da je reč o 12,5 odsto od ukupnog broja sela u Srbiji.

Na dvodnevnom skupu u Vlasotincu naučnici će, između ostalog, raspravljati o promeni društvene strukture u seoskim naseljima i o porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Pored Zavoda za proučavanje sela, organizatori skupa su i Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, Balkanska asocijacija za sociologuju sela i poljoprivrede i Kulturni centar u Vlasotincu.

(Ovaj tekst je emitovala Beta 7. septembra)

Sela ‘privremeno nenastanjena’

Od 4.600 sela u Srbiji, u 86 odsto njih beleži se pad broj stanovnika, tako da u 702 naselja Srbiji ima manje od 100 stanovnika. U selima ima 50.000 napuštenih kuća, a na 145.000 njih piše "privremeno nenastanjeno". O tom problemu će biti reči na radnom sastanku koji će 28. septembra u Beogradu organizovati Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Privredna komora Srbije (PKS), javlja Tanjug.

Organizatori upozoravaju da će "za 15 godina 700 sela ostati bez stanovnika, a za još jednu deceniju njih 500 - ukratko za 15 do 20 godina nestaće 1.200 sela", navedeno je u pripremljenom materijalu.

Takav trend, kako je istaknuto, može biti sprečen nizom mera, među kojima su hitno donošenje strateških dokumenata lokalnog i seoskog razvoja u svakoj sredini sa jasno definisanim ciljevima i merama za njihovo ostvarivanje.

Treba izabrati i proizvodne programe prilagođene pirodnim uslovima i tradiciji proizvođača, iznaći potreba finansijska sredstva pre svega iz opštinskih prihoda, kao i pristupiti izradi pilot projekata u zemljoradničkom zadrugarstvu koji se odnosi na novi model zadruge, ističu u Odboru za selo SANU.

Uvodno obraćanje imaće predsednik PKS Miloš Bugarin, predsednik SANU Nikola Hajdin i predsednik Odbora za selo SANU Dragan Škorić.

(Ovaj tekst je Tanjug emitovao 26. septembra)

U Srbiji će nestati 1.200 sela

Srbiji u narednih 15 do 20 godina preti nestanak 1.200 sela koja će ostati bez stanovništva, što je gotovo četvrtina od sadašnjih 4.600 seoskih naselja. Na skupu, koji su organizovali Odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo i Privredna komora Srbije (PKS), istaknuto je da se u 86 odsto sela u Srbiji beleži pad broja stanovnika, u 706 naselja ima manje od 100 ljudi, dok u oko 200 sela više nema stanovnika, prenosi Beta.

Upozoreno je i da je oko 50.000 seoskih kuća napušteno, kao i da je 38 odsto seoskih domaćinstava siromašno.

Predsednik SANU akademik Nikola Hajdin je kazao da će prioriteti rada te institucije u narednom periodu biti problemi sela koje je danas, kako je cenio, u velikoj krizi.

"Selo je važno resursno i tržišno područje koje obuhvata oko 80 odsto teritorije Srbije u kome živi oko 45 procenata stanovništva zemlje", kazao je Hajdin i dodao da će zbog toga SANU pokušati da uz pomoć drugih institucija, države i privrede nadje rešenje za izlazak iz krize koja je zahvatila sela Srbije.

Predsednik Odbora SANU za selo Dragan Škorić najavio je da će SANU do kraja godine organizovati nekoliko skupova koji će biti posvećeni problemima sela.

Škorić je precizirao da će krajem oktobra u Kragijevcu biti organizovan skup o zadrugarstvu, jer je, kako je naveo, samoudruživanje poljoprivrednika u Srbiji danas na niskom nivou, dok će krajem novembra u Beogradu biti organizovan skup o problemima razvoja sela i poljoprivrede.

Dodao je da će se razmatrati i kako da se poveća natalitet na selu, kao i kako da se poveća kapacitet prerade poljoprivrednih proizvoda,
odnosno na koji način da se zaustavi odlazak mladih iz sela.

Potpredsednik PKS Miroslav Miletić je istakoa da će komora podržati sve napore SANU da se omogući povećanje proizvodnje i konkurentnosti
na selu, primena novih tehnologija, uz očuvanje prirodnih resursa.

Na skupu je ocenjeno da je potrebno da Skupština Srbije donese deklaraciju o razvoju sela i poljoprivrede koja bi bila osnov za donošenje nacionalne strategije za razvoj sela.

Time bi se, kako je istaknuto, obezbedio put za agrarne i socijalne reforme i omogućilo racionalno korišćenje prirodnih resursa.

Da bi se to ostvarilo kao prioritet navedena su tri skupa praktičnih mera koje podrazumevaju tehničko uređenje obradivog zemljišta kroz
komasacije i melioracije, dobrovoljno ukrupnjavanje poseda, ali i uređenje vodotokova i udruživanje poljoprivrednika.

U SANU i PKS smatraju da je pored ostalog potrebno dati veći značaj razvoju stočarstva, podsticati proizvodnju finalnih agrarnih proizvoda, uvoditi nove tehnologije u proizvodnju, formirati ruralne budžete na nivou lokalnih samouprava, ali i omogućiti formiranje razvojne banke dijaspore čija bi sredstva bila namenjena razvoju sela.

(Ovu vest je emitovala Beta 28. septembra)

Foto: flickr.com by fxp