Svaki treći zaposleni na minimalcu


Svaki treći radnik u Srbiji kući donosi - minimalac. Od 1.725.960 zaposlenih najmanje njih 600.000 dobija platu od 20.010 dinara. U Socijalno-ekonomskom savetu RS kažu da je kriza učinila svoje i procenjuju da je u poslednje dve godine spisak najmanje plaćenih porastao za skoro 200.000 imena, pišu Večernje novosti.

- Broj radnika koji dobijaju minimalnu zaradu neprestano se povećava - kaže Zoran Ristić, stalni član Socijalno-ekonomskog saveta.

- Mnoge firme posluju veoma loše, pa nije retkost da preskaču čak i plate. Zato se povećava i broj onih koji ne dobijaju nikakvu zaradu, što celu situaciju čini još alarmantnijom.

Na isplatu zagarantovanog minimuma, dodaje Ristić, odlučuju se poslodavci koji imaju problema u poslovanju, odnosno oni kojima ”ponestaje tržište ili su u velikim dugovanjima”:

- Opštim kolektivnim ugovorom je bilo propisano da se minimalac ne može isplaćivati duže od pola godine, ali je on prestao da važi još 17. maja 2010. Sad se to reguliše na nivou preduzeća. Samim tim, poslodavci isplaćuju minimalce sve dok traje kriza, a zaposleni prihvataju tu opciju jer misle da nemaju drugog izbora.

Ristić kaže da bi, po kolektivnim ugovorima, poslodavci trebalo da nadoknade razliku do pune zarade čim se preduzeće ”vrati u plus”, ali se to u praksi retko dešava:

- Sindikati ne utužuju poslodavce koji zloupotrebljavaju minimalce jer bi im u tom slučaju blokirali račune, a samim tim i potpuno uskratili mogućnost da posluju, zarađuju, pa i da isplaćuju bilo kakve zarade.

Zato radnici uglavnom ćute. A to dokazuju i podaci Inspektorata za rad.

- U prvih 10 meseci ove godine, najviše nedostataka vezanih za isplatu zarada i minimalaca bilo je u trgovini, proizvodnji hemijskih proizvoda, gume i plastike, proizvodnji prehrambenih proizvoda, proizvodnji metala, mašina, kao i u delatnosti građevinarstva - objašnjava Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad. - U ovom periodu su bile 25.733 kontrole i tom prilikom doneto je 3.440 rešenja o otklanjanju utvrđenih povreda Zakona o radu, a od čega se 1.044 rešenja odnosilo na nepravilnosti kod isplate plata i minimalnih zarada.

Peruača dodaje da se inspekcijskim nadzorom, pre svega, utvrđuje da li poslodavac isplaćuje zaposlenima ugovorene zarade, pa i one minimalne, u rokovima, a u slučaju da to ne čini, kazne se mogu popeti i do milion dinara.

A da od sve dubljeg siromašatva ne pate samo zaposleni u proizvodnji i oni ”kod privatnika”, potvrđuju i u Konfederaciji slobodnih sindikata.

- Sve je više onih koji primaju minimalnu zaradu u velikim sistemima i u javnom sektoru - kaže Ivica Cvetanović, predsednik ovog sindikata. - Poslodavci ne mogu tek tako da odluče da će ubuduće isplaćivati skromne zarade. Oni su dužni da svojim radnicima argumentuju odluku i da im pokažu bilans. Samim tim i da ih obaveste čim se firma oporavi, a potom i da im nadoknade razliku do pune zarade.

Za skromnu korpu minimalac i po

Prosečna potrošačka korpa košta 61.426 dinara, i za nju je potrebno izdvojiti 1,53 prosečne zarade. Minimalna korpa je sada 32.793 dinara, pa je potrebno 0,81 prosečna zarada, odnosno više od jednog i po minimalca.

Razlika na ruke

Nije zanemarljiv ni broj poslodavaca koji prijavljuju Poreskoj upravi platu od 20.010 dinara, ali svojim radnicima razliku daju na ruke. I to je nefer, podseća Cvetanović, jer manji doprinosi znače i manju penziju.

(Ovaj tekst su Večernje novosti objavile 5. decembra)

Milion ljudi nema prihode

Najmanje milion ljudi u Srbiji može da pozavidi ostatku stanovništva koji kući redovno donose platu ili penziju. Na samoj ivici siromaštva je skoro 80.000 zaposlenih čija su preduzeća pod blokadom, ali i 100.000 radnika kojima gazde ne uplaćuju ni plate ni doprinose, 320.000 starijih građana koji nisu ispunili uslove za penzionisanje i gotovo 700.000 nezaposlenih koji nemaju pravo na naknade sa biroa, pišu Večernje novosti.

- Sve je više radnika koji ne dobijaju platu iako redovno odlaze na posao. U ovom trenutku je najmanje 100.000 takvih - potvrđuje i Zoran Ristić, stalni član Socijalno-ekonomskog saveta RS.

Prema njegovom tumačenju, svi ovi radnici zadržavaju svoj posao uprkos tome što nisu plaćeni jer se nadaju da će kad-tad dobiti zaostatke.

I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju da od 750.000 onih koji nemaju radno mesto, manje od deset odsto dobija novčane naknade jer su proglašeni tehnološkim viškom ili su na korak od penzije. Ostali su - švorc.

- Izvesno je da milion ljudi u zemlji nema nikakvih zvaničnih prihoda, ali se svi snalaze kako znaju i umeju. Neki od njih rade na crno, a mnogi su izdržavana lica odnosno žive od pomoći supružnika, dece, roditelja... - objašnjava Zoran Popov, ekonomski analitičar. - Ima i dosta onih koji se bave poljoprivredom, odnosno ako već sami ne obrađuju zemlju daju je u zakup i žive od te rente.

Ipak, Popov ne spori da su svi ovi ”prihodi” nedovoljni.

- U Srbiji je najmanje 15 odsto stanovnika gladno. Nije više ni važno da li imaju neka minimalna primanja ili su potpuno bankrotirali, jer šta jednom domaćinstvu znači prihod od 15.000 dinara?

Najteže je, međutim, starijim generacijama.

- Od 1.220.000 ljudi koji imaju više od 65 godina, čak 27 odsto, odnosno njih 320.000, nije u penzijskom sistemu - kaže Nadežda Satarić iz humanitarne organizacije ”Amiti”.

Koliko je siromaštvo rasprostranjeno među starima znaju i u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

- Tranzicija je najviše osiromašila one koji bi još mogli da zarađuju, dakle starije od 55 godina. Mnogi su ostali bez posla jer su im propale fabrike i stala je industrija, a ni efekti privatizacije nisu bili baš najbolji. Zato su danas sve ove generacije u stanju socijalne potrebe - ocenjuje Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada.

U ovom ministarstvu zato svoj budžet ocenjuju prvenstveno kao ”socijalni” jer je većina novca iz ove kase namenjena upravo onima koji ne zarađuju. Samo u oktobru je na ovakve novčane socijalne pomoći potrošeno 949,9 miliona dinara, a u 2013. je planirano 29,7 milijardi.

Radnici koji ne dobijaju zarade ne žele da prijavljuju svoje gazde jer strahuju od otkaza. U Inspektoratu rada kažu da razloga za bojazan - nema.

- Zaposleni se prvenstveno obraćaju zahtevom u kojem navode da im se ne isplaćuju zarade, ali inspekcija izlazi na teren i po anonimnim prijavama - kaže Dragoljub Peurača, direktor. - U tom, međutim, slučaju podnosilac prijave ne može biti obavešten o ishodu postupka.

(Ovaj tekst su Večernje novosti objavile 6. decembra)

Foto: flickr.com by ConanTheLibrarian